...

TIŠINA
 
​Čujete li to? To je tišina.
Tišina nije zvuk, nego prilika da se zvuk rodi.
Tišina nije stvar, nego mrtva praznina
Što će prije i poslije svega doći.
Tišina je k'o papir netatknut, bijel
K'o beskrajni svemir, planini tunel.
Tišinu zna svatko, il' bar tako misli
Jer ne zna opisat' ju bez riječi „ili“.
Glasić u glavi zna svatko čuti
Što dobro od lošeg svakom razdvaja.
No kad glasić taj šuti, nitko ne sluti
Da tišina mu rečenice dvije spaja.
Kad u šumi stojiš, il' na planinu se popneš
U miru uživaš, u tišini toneš.
Svaku noć svijetla promatraš i tamu
Vidiš ti svašta, al čuješ tišinu samu.
Kad zvuk bi boju dobio i u oči te ubo
Slijep bi možda ost'o jer to ti je sila
Što kreće se snažno i prolazi grubo
​Poput bika što naljuti crvena svila.
Al' kad zatvoriš oči i pogledom slušaš
Kad izgubiš se ti u mislima
Ne sumnjaj sekundu, što čuješ je
Tišina.

Viktor Žigić, 1.a
Fotografija: Mihael Cik, 3.c